Od svega po malo

U petak posle posla dodjem u Conshohocken, posto je, jelte, Pedja (za neupucene - slika iz prethodnog posta, levo od mene, moje levo ;)) u subotu trebao da se vrati u BG. Nasao sam ih sve (BG deo FNXU a i nekoliko njih iz FNX kancelarije) u Great American Pub-u kako sprovode intenzivne pripreme za Pedjin odlazak. Dobro, nisu bas bile intenzivne, al ajd sad ;). Pripremalo se :D. Da ne bude zabune, ja nisam ucestvovao u pripremama, jbg, sta cu, vozim. Negde oko 11 kad David Kristal predlozi da odemo na kuglanje. Kuglana radi non-stop ili posto se ovo vise ne upotrebljava - 24/7. Odemo tamo, uzmemo dve linije, podelimo se po trojica - David, Pedjica i ja na jednoj a na drugoj novi FNXU - ovci (doduse bez zenskog clana tima). O rezultatu necemo - mi smo to vise iz zabave igrali :P. Hehe, mora da Davidu nije bio dan ;). Nije bilo lose, cak sam par puta i oborio sve kugle. Doduse, nije mi jasno kako al pretpostavljam da udela u tome ima najteza kugla koju sam nasao i bacanje iste iz sve snage u pravcu cunjica ili kako se vec zovu. Nije bilo lose, bar meni, mozda ponovim ovaj vid rekreacije. Naravno, prvi put kad sam probao da bacim kuglu to nije izgledalo kao "na filmu" - omaklo mi se, nisam pustio kuglu na vreme pa je malo vise letela kroz vazduh i pala sa "malo" vece visine na stazu. Sta reci, prave te staze za kuglanje dosta izdrzljivim ;).

U subotu smo otisli u King of Prussia. Trzni centar, ooooooooooooooooooogromni trzni centar. Malo shopingovali, malo ogovarali Amerikance (ishrana i efekti iste) i naravno obisli samo mali delic. Bili smo limitirani sa vremenom jer je Pedja imao avion u 7 sto ce reci da do 5 treba da bude na aerodromu. Najgore je kad pogledas cene i reklame tipa 50% off, buy one get one free, ... pozelis da kupis nesto a ne treba ti niti ce ti verovatno ikad trebati. Jbg kad su neke stvari stvarno dzabe. Pogotovo kad se poredi sa cenama u Srbiji. Covek treba da ukljuci sve alarme i bezbednosne sisteme u glavi da bi odatle izasao bez minusa na racunu. Nekako se izvukosmo iz tog potrosackog raja/pakla (kako ko voli da tumaci) na vreme, da Pedja ne bi zakasnio na avion. Izgleda da je kuglanje u petak bilo suvise naporno posto smo se u subotu svi razisli po sobama ne razmisljajuci da odemo negde.

A onda dodje nedelja. Ustao, inace kod brata sam u sobi, malo se, sto se kaze, razvlacio po stanu, te resim da odem do prodavnice da kupim leba i s' leba. Sidjem na parking, otkljucam auto, stavim kljuc u bravu, okrenem i - NISTA. Ni mukajeta. Mrtav. Ne mrda. Probam jos jednom - nece. Pogledam - neko ostavio ukljucena svetla ;). Naravno, ne sijaju kad automobil nije upaljen ali izgleda da "vuku struju". Jbm ti ja Ford kad do dana danasnjeg ne zna da prekine dotok struje kad kljuc nije u bravi. Talijani su to odavno resili kako treba. Na (bivsem) Puntu tih problema nisam imao. I sta cu. Pogasim sve prekidace, sacekam 30 minuta, probam ponovo - nista. Sacekam jos sat vremena - nista. Jos sat vremena - nista. Vidim, moram zvati svoje stare "prijatelje" - AAA (iliti AMSS). Pozovem ja njih - preko ove agencije za iznajmljivanje - kazu "under 75 minutes". Poznato, zar ne. Sacekam ja jedno sat vremena, njih nema. Okrenem telefon - pocnem pricu kako cekam vec 1.5 sat, njih jos nema, trte mrte. Devojka iz call centra agencije za izdavanje proveri - kaze - ali gospodine 75 minuta jos nije isteklo, pojavice se uskoro - sigurno. Yea right. Ja onda krenem i prosli put ste rekli under 75 minutes a cekao sam 3.5 sata po vrucini, mozak (ono malo sto imam) mi prokuvao. Ona tu krene da se izvinjava, bice sve u redu, ne brinite i na tome se zavrsi razgovor. Naravno uz moje obecanje da cu zvati po isteku 75 minuta ponovo ako ovi ne dodju. Posle 30 sekundi me zove operater iz AAA i krene da se izvinjava, kaze vozac ce biti tu za 15-20 minuta. I stvarno dodje "under 15 minutes" i upali auto "na kablove". Ne vredi - dok ne podviknes niko nece da te slusa. Hehe, jos malo cu da pocnem kao pravi amerikanci da pocnem da pretim tuzbama. Mozda dobijem svog licnog automehanicara/obijaca/vozaca ;)